Aleksa Aleksa | 20.09.2008. 15:12
Šišanje Lonicere
Po povratku iz Kaštela, onako inspirisan i oran za rad oko bonsaija, orezao sam drvo na kom sam radio na 1. konvenciji u Kaštelima prošle godine. O tom drvetu sam već pisao na ovom blogu, ovo je samo update.
Nakon što sam je presadio na proljeće, pustio sam je da slobodno raste tokom ljeta. Drvo je fino bacilo i razraslo se međutim, sredinom ljeta, usled nesnosnih vrućina i jakog sunca, stariji su listovi otpali, rast se usporio, razmaci izmedju listova su postali manji. Tu sam napravio grešku jer sam drvo držao na sunčanom mjestu. Trebao sam da je stavim u hlad da bih dobio dugačke grane koje će izvući debljinu.
Srećom, Lonicera nitida je drvo koje oprašta greške. Jako je žilava i ništa je ne može ubiti tako da se ne brinem, sledeće godine ću više obratiti pažnju. Evo slike prije ‘orezivanja’.
Bez velike filozofije skratio sam joj sve grane na par pupoljaka i otkinuo višak grana. Rezultat trenutno izgleda najblaže rečeno- šugavo. Ali, jedan veliki majstor je rekao da drvo u početku mora da izgleda ružno da bi na kraju bilo lijepo!
Najveći je problem vrh stabla, tu drvo nema baš mnogo grana i moraće da prođe par godina dok izrastu i odebljaju da bi se formirala krošnja. Drvo ima pristojan nebari (što je čudno za biljke iz rasadnika) koji se na slikama slabo vidi jer je korijenje potamnjelo…
Vjerujem da je ovo drvce napredovalo od prvog oblikovanja u Kaštelima i za par godina će biti sasvim pristojno. A remek djela ću morati da potražim u crnogorskom kršu!