My-bonsai :: Blog zajednica

Prošle godine u ovo vrijeme ja sam slučajno naletio na jedan zanimljiv hrast.

Kad god sam bio na selu dolazio sam da ga obiđem i eto da mu pravim društvo. Iako drvo nije neka prva klasa priraslo mi je za srce. Izgledao mi je zanimljivo sa ovom korom i rasporedom grana pa sam ga grubo orezao (skresao).

Preko ljeta drvo je bacilo izboje na sve strane i ličilo je na jedan veliki grm. Nažalost, nemam sliku jer sam bio previše bijesan da bih je uzeo (objašnjenje slijedi). Juče sam odlučio da odem i probam da izvadim ovo drvo. Naoružan svim mogućim alatom krenuo sam da štemem kamen u kom se drvo nalazilo. Raskopao sam veliku rupu i vidio da drvo uopšte nema sitnog korijena nego samo nekoliko debelih koji su išli u dubinu. Nije ga bilo moguće izvaditi pa sam mu presjekao nekoliko manjie debelih korjenova i krenuo da ga zatrpavam zemljom kako bi se zakorijenio do sledeće godine. Međutim, eh kad bi sve bilo tako jednostavno. Na vidiku se pojavila omanja debela figura za koju se ispostavilo da mi je neki rođak kom ni ne znam ime!

‘Ohoooj, Aleksaaa… Šta to radiiš?’

‘A, evo pokušavam da iskopam jedan hrast!’

‘Hrast? Hahaha, pa što će ti hrast, što nisi našao nekakav manji?’

‘Ma ne, ne meni treba baš ovaj!’

‘Pa daj da ti pomognem!’

‘A ne, ne treba…’

Međutim, Crnogorci su poznati po velikodušnosti i moj dragi rođak mi uze kramp i poče da otkopava zemlju…

‘A vidiš, moramo da mu presjiečemo ove žile što idu u dubinu!’, reče on i ču se ‘TAP’, najdeblja žila bješe presječena i rascijepljena krampom.

‘Ne!! Nemoj više, pusti, neće se primit, daj da ga zakopamo mora da pusti korijenje sitno, ovo debelo mu ne služi ničemu!’

‘Ma ne zajebavaj čoče, vidiš li koliko korijenja ima, primiće se samo daj dosta vode.’ . Čovjek se izmače, pa se zaletje i odvali nogom drvo koje ispade sa kamena sa debelim i rascijepljenim korijenjem u vazduhu.

‘Eto tako, sad ga samo stavi u zemlju i dobro ga nalij!’

‘AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA’, vrištao je moj um.

Drvo sam donio kući, baba kad ga je vidjela samo je rekla svoju staru kletvu od koje mi ni jedno drvo nije preživjelo:

‘To će ti se primit onda kad se ja podmladim!’

Nisam htio da bacim drvo, zasadio sam ga, skroz skresao i procijenio mu šansu za preživljavanje na 3 %. Namrgođen i ljut na cijeli svijet otišao sam u polje da tražim i vadim divlje orhideje…

Prati komentare preko RSS-a